Moja Web novela - Devojka sa crvenim ruzem

1. epizoda

Sat je uporno zvonio ali ja i dalje ne mogu da otvorim oci. Sta se to bori u meni? Pokusavam da se promenim ali ne uspevam. Pokusavam da postanem kao i sve ostale devojke, da izlazim, da idem u shoppinge, da se radujem svakom novom danu..ali od jednom, u tom trenutko kada se sve to cini tako jednostavno ostvarljivo, setim se svog zivota, svoje majke, svoje finansijske situacije. Sve se ponovo rusi kao kula od peska. Suze mi krecu i postajem uznemirena, da li zbog ovih cudnih misli ili zbog zvonjave sata.
"Hoces li vise prestati?", glasno sam se razdrala ne obican sat.
Ma, sta li je meni, pomislih, pocela sam da se istresam i na obicne stvari. Pa zar ga licno ja nisam sinoc navila da me probudi za fakultet? Fakultet? Pa da, moram brzo da se spremim ili cu zakasniti. Pogledala sam koliko je sati, brzo navukla majcu i farmerke i istrcala iz sobe. Cula sam mamu kako me zove da doruckujem ali nisam imala vremena. Tako vazan ispit danas a ja filozofiram od ranog jutra. Uzela sam torbu i poljubila mamu koja me je blagoslovila i pozelela mi srecu. Napolju me je cekala Tanya.
"Gde si ti? Cekam te tacno 14 minuta. bas sam se zabrinula sta ti je ali sam se onda opet setila da se mozda ipak nisi uspavala, Ma ti nemas taj obicaj. Ma znas sta sam mislila..."
E to ti je Tanya. Ne zatvara usta. Odjednom je zastala i gledala me veoma cudno.
"Jessica, ja znam da si svaki dan tuzna i utucena, ali danas...pa sta ti se desilo? Cini mi se da se nisi ni ocesljala. Znas ja bih te duze cekala ali ipak ispit i sve to, a znas jako bih volela da vidim i Daniela pa sam pomislila da odemo malo ranije."
Jedna suza mi je skliznula niz obraz ali se nisam usudila ni rec da progovorim.
"Hej, curo, stvarno me brines. Slusaj, ako ti nije dobro vrati se u krevet a ja cu reci profesoru da si bila sprecena da dodjes. Molim te, ne drzi me u neizvesnosti, znas i sama koliko sam radoznala."
Odlucih da je vise ne sekiram i progovorih ali jako tiho.
"Oprosti mi, ali jako mi je tesko."
Jos jedna suza mi krenu iz ociju i Tanya je obrisa. Gledala me je tako neznim pogledom, kao majka kada gleda iznemoglo dete i pokusava da ga ohrabri, da mu pokaze pravi put.
"Znas sta Jessica, vrati se u krevet i odmori. I da odes na fax nista ti nece znaciti. Samo ces pokvariti ocenu na ispitu. Hajde obrisi suze i nemoj da sekiras ni mene a ni tvoju majku. A ja cu ti pozdraviti Martina i reci cu mu da te poseti."
Martin......kao neki eho odzvanjalo je u mojim usima..Martin...Martin...prenuh se iz tog polusna i brzo odgovorih:
"Neee! Nemoj molim te. Samo njemu nista ne govori. Iako pita gde sam ne objasnjavaj puno kao sto ti to umes. Budi kratka i jasna. Ne dozvoli da te ispituje. Ucini mi to molim te."
"Moram ti priznati da nisi u pravu ali ok. Sve za tebe drugarice."
Poljubila me je i nastavila put. Stajala sam nepomicno na betonu koji mi je takoreci przio stopala. Da li je napolju toliko vruce ili ja nesto umisljam? Usla sam u kucu a mama je skocila sa stolice sva uplasena>
"Kceri, jako si bleda."
Sela sam, a ona mi je prinela vodu.
"Ako, bolje je da ne ides na fakultet danas. Jako lose izgleas. Hoces li mi reci sta ti je? Ali i ne moras ako ti je tesko. Ja cu ti postavljati pitanja a ti samo odgovaraj sa da ili ne. Vazi?"
"Vazi, mama"
"Povredio te je neki decko?"
"Ne bas."
"Ne bas?"
"Pa on je jako dobar prema meni i nije bas decko."
"Nije decko? Hoces da kazes da je stariji?"
"Paaaaa....tako nekako."
Gledala me je zacudjeno, a ja nju kao dete koje je upravo slomilo maminu omiljenu vazu i plasi se grdnji.
"Ko je taj?"
"On je profesor u nasoj skoli....ne, ne govori nista molim te. Znam da sam te razocarala i imas pravo da me nikad vise i ne pogledas ali samo nemoj molim te da mi prebacujes."
"Ma, molim te kceri. Da te ne pogledam? Sta ti pada na pamet? Pa ti si jedina u mom zivotu, jedina za koju zivim i ako te taj momak zaista voli i ako ti njega volis, odluka je tvoja. Necu se protiviti."
Pala mi je stena sa srca. Covece, kakvo olaksanje.
"Hvala ti mama."
Jako sam je zagrlila. Osecam se ponovo zivom. Taj teret je pao sa mojih ramena.Jedva cekam da kazem Martinu da mozemo biti zajedno. Mozda i postoji buducnost za mene.

Kraj 1. epizode.

2. epizoda


Danas sam ustala ranije i sredila se najlepse sto sam umela. Cinilo mi se da prosto blistam.Sada volim i da se sminkam, i da se ogledam, i lepo da se oblacim. Definitivno sam se promenila. Jako se radujem. Jedva cekam da cujem Tanyin komentar. Kladim se da ce zinuti od cudjenja. A tek Martin. Mislim da ce se jos vise zaljubiti u mene. Pa naravno, ja ovo sve zbog njega i radim. Znam, obuci cu ovu crvenu haljinicu i stavicu moj omiljeni crveni ruz. Da, to je pun pogodak. Samo hrabre zene nose crvene ruzeve. Mozda cu nekome izgledati smesno ali sam od danas samouverena. Jao koliko sam samo srecna. Mislim da cu i frizuru promeniti.
Okrenula sam Tanyin broj i uporno cekala da se javi. Jos nekoliko sekundi i definitivno cu spustiti slusalicu. Sa druge strane cuo se pospan glas.
"Halo."
"Halo. E tanya, ja sam Jessica."
"Zasto me zoves ovako rano? Da se nesto nije dogodilo?" upitala je uplaseno.
"Jeste." odgovorila sam samouvereno.
"A sta to?"
"Ja sam nova devojka! Ponovo sam se rodila." odgovorila sam jako veselo i cekala njen odgovor.
Nekoliko sekundi nista se nije culo. Znala sam. Ostala je bez teksta.
"Jessica, pa, pa to je divnoo. Ja ne mogu da verujem. Jao nemas pojma koliko mi je drago."
Pomislih, to je prava drugarica.
"U stvari ja sam te pozvala samo da ti kazem da me ovog jutra ne cekas."
"Zasto? Ni danas ne ides na fakultet?"
"Ma ne, naprotiv. Zelim da odem ranije."
"Aha, sada shvatam. Dogovoreno onda. Vidimo se tamo. Ljubim te"
Spustila sam slusalicu jos srecnija nego sto sam bila kada sam je podigla. Uzela sam knjige i iskrala se necujno da mama ne bi primetila. Ostavila sam joj poruku na stolu.
"Otisla sam ranije na fax. Hocu da opravdam to sto juce nisam bila."....Boze pa ja lazem moju majku i posle toga sto mi je dozvolila da budem u vezi sa martinom. Ma ja cu joj reci istinu. Odlucno prezvrljah reci napisane na papiricu i na drugoj strani napisah sledece:
"Otisla sam ranije na fax jer hocu da se vidim sa Martinom. Ne boj se, necu uciniti nista lose. Voli te i ljubi tvoja cerka, Jessica."...valjda se nece naljutiti.
Koracala sam ulicama grada veselo i jedva cekala da stignem na fakultet. Primetila sam neke momke koji su se okretali za mnom. "Bezobraznici!", pomislih "Oni ne znaju da ja pripadam samo Martinu."
Usla sam u hol i nastavila ka sali za fizicko. Usla sam i videla Martina kako sedi za stolom i zapisuje nesto. Prisla sam mu sa ledja i zatvorila mu oci.
"Pogodi ko je?" rekla sam sva vesela.
"Jessica?"
"Bravo, pogodio si."
Stala sam ispred njega onako sredjena i ocekivala njegovu reakciju. Gledao me je zacudjeno i napokon odlucio da prokomentarise.
"Jessica, ti, ti si prelepa."
Zamuckivao je...hehehe....znaci jako mu se dopadam.
"Svidjam ti se?"
"Kao i uvek." odgovorio je.
Prisao mi je i poceo da me ljubi. Nisam znala gde se nalazim. Da li je ovo san? Nisam mu ni saopstila da se moja mama ne protivi nasoj vezi a on je vec poceo da me ljubi. zaista me jako voli. Sigurna sam u to. Jao, samo da neko ne naidje. Sta se ja uopste plasim? Jel se ja to stidim njega? Ne, naprotiv, ja se ponosim njime. On je san mnogih studenkinja. Konacno cu uspeti da ponosno izadjem pred sve njih i saopstim im da je Martin mene izabrao. Da, mene drage moje cure. Ni ja ne mogu da verujem, kao ni vi. Mogla sam se zakleti da je ovo samo san. Ali ja sam druga osoba, zar ne? Zasto uvek mislim da meni nista lepo ne moze da se desi? Ne, gospodjice. Ovaj put sam ja pobednica. Mogu samo da zamislim Marlenin izgled lica kada sazna za ovu vest. Jao, poludece.
Zasto me Martin danas ljubi drugacije nego drugih dana?Cak nema ni povod. Mozda zato sto sam mu nedostajala. Juce nisam bila tu, kraj njega i nije mogao ni da me pogleao a kamoli da me poljubi. Sigurna sam da je to u pitanju.
Za to vreme Tanya je radosno dosla na fax cekajuci da joj sve ispricam ali na samom ulazu nalete na Marlene.
"Cao ti." prekorno je pozdravi Marlene.
"Cao"
"Da li je tvoja drugartica i danas jako povredjena, lije suze kao i kisa i ne ustaje iz kreveta pa nece doci?"
"Ne, danas je jako bolje."
"Nemas pojma kako mi je drago. Samo neka nam je ona dobro." odgovorila je to sa takvim podsmevanjem. Prvo polako odmeri Tanyu od glave do pete i nastavi da vrcka dalje u kratkom sorcicu. Ma da nije na javnom mestu, Tanya bi je prosto razscupala. Kakva je to drolja. A svi se loze na nju.
Tanya se seti da treba da porazgovara sa mnom i nastavi kroz hodnik.
Stajala sam na kraju hodinka i sa ogromnim osmehom cekala Tanyu. Prisla mi je jako cudno i rekla "Popravi taj karmin, skroz ti je razmazan."
Brzo sam uzela ogledalo i sama sebi pocela da se smejem..hahaha..boze licila sam na klovna.
"I to je taj tvoj novi look?Ha?"
"Pa, ne, ovaj svidja ti se moje odelo? Mislim, i karmin je bio dobar dok se nisam poljubila sa martinom."
"Ha, dobro je. Na trenutak sam pomislila da ne umes da se sminkas"
Obe se nasmejasmo i prosetasmo kroz skolu. Konacno sam sigurna u sebe.

Kraj 2. epizode

3. epizoda

Danas sam ustala u 7, kao po obicaju. Bila sam tmurna, nervozna i pospana, kao i vreme. Pogledala sam kroz prozor i videla maglu. Znala sam. Sluti na lose. Oh, Boze, nije valjda da se vracam u strau kozu. Ne, to nikako.A i sta je toliko lose ako je malo magle napolju? Stvarno sam smesna, cak i samoj sebi. Sredila sam se i nasminkala, ali danas nisam stavila crveni ruz. Vec sam se obucila u tim oblastima, na svu srecu. Napolju me je cekala Tanya isto onako nervoznog lica.
"Jessi, Daniel mi nije ni poruku posla jos od juce. Mislis li da je ljut na mene?"
"Ma daj, hoces od sljunka da pravis planinu. Mozda je imao nekakav vazan posao. Znas i sama te starije ljude. Nego bolje da krenemo, nije bas toplo napolju."
Krenule smo, ali kao sto sam ocekivala poceo je jak pljusak koji mi je unistio i sminku i frizuru i sve sto se moglo unisititi. Ah, bila sam tako besna. Da mi je samo znati jesam li ustala na levu nogu ili slomila necije ogledalce. Da li ista moze biti gore od ovoga? Primetila sam nervozu i na Tanyinom licu. Ona to sigurno zbog Daniela. Jao boze ti muskarci su parvi otrov. Ne mozes sa njima, ne mozes bez njih.
Na samom ulazu u skolu drugarica me je zaustavila i rekla mi da me zove profesor fizickog. Ha, kakva sreca, sigurno sam mu nedostajala. Tanya se nije ljutila ako je ostavim samu, pa sam to i ucinila. On me je cekao u ucionici.
"Udji Jessica."
Jessica? Nikada me tako nije nazvao. Do sada sam uvek bila njegova Maza...ne, ne ovo ne sluti na dobro.
"Trazio si me?"
"Da, zelim nesto da ti kazem?"
"Hehe, ma znam da me puno volis i da lepo izgledam, da sam ti nedostajala, jel da?"
Duga tisina, nema odgovora. o-o, Boze moj. Kako sam samo glupa. A upravo sam se setila kako je lepo izgledao tog jutra. Te negove oci, kosa, misici....jao mogla bih danima o tome da pricam. Samo kad bi me sada poljubio...
"Zaista moramo nesto ozbiljno da razgovaramo. Bolje da ovo cujes od mene, nego od drugih."
Ozbiljna situacija. Plasim se. Ne znam sta da radim. Samo zelim da se probudim iz ovog kosmara. Ne, ovo se meni ne desava.
"I ja mislim da je bolje da mi ti kazes ako imas neki problem. Slobodno, uvek sam tu za tebe."
Pokusala sam da ga zagrlim ali je okrenuo glavu.
"Jesi li dobro?"
"Ma nisi ti kriva. U meni je problem."
Ma samo progovaraj vise, pomislih u sebi. I napokon.
"Imam zenu koja se zove Paola."
Paola....Paola....Paola....odzvanja u mojim usima. Ostala sam kao zakopana. Sve u meni je pocelo da umire. Eh, kako sam bila naivna. U njemu sam videla najsavrsenijeg muskarca. Ne, ne smem dozvoliti da primeti kako se osecam. Ja nisam zena koja pada na kolena. Sakupila sam snage i razmislila sta bi Tanya rekla da je na mom mestu i poceh, bas kao da moja najbolja drugarica prica iz mene:
"Stvarno?? Oh kako je to cool. Pa cestitam, svaka cast. Nemas pojma koliko mi je drago."
"Zaista? Jessica, sad mi je mnogo lakse. Uh, mislio sam da ces pobeseti."
Staaaaaa???? On se sada oseca super zato sto mu nisam izgrebala lice, pocupala kosu i napravila skandal? Ma ne mogu da verujem. Ovo je definitivno los san i uskoro cu se probuditi. Trljam oci ali nista. Sve isto. On stoji ispred mene, gleda me sa nekim olaksanjem, a ja......razocarana i prebledela, suze mi krecu iz ociju i otrcah sto pre da on to ne primeti.
"Jessi,stani molim te. Pa nemoj da se ljutis. Ja sa tobom nisam mislio nista lose, cak sta vise, ja te volim."
Voli me? I sta ja imam od toga? Ne, ne zelim vise da zivim.

Kraj 3. epizode